Sreća je ovde i sada

 U današnjem vremenu puno ljudi žive “u svojim glavama“ zato se prevelika važnost daje mišljenju a ne emocijama i potpunom uživanju u datom momentu! 

Retko ko uživa u sadašnjem trenutku na pravi način, vreme prolazi neverovatnom brzinom a ljudi sebe zarobe prošlošću ili planiranjem budućnosti. “Dozvolite mi da predložim drugačiju predstavu o vremenu ovaj trenutak, ova stotinka sekunde, jedino je što postoji. Prošlost se odigrala, budućnost se zamišlja.“ – Dženet Renvoter. Sreća je uvek ovde i sada, postiže se opaženjem sadašnjeg trenutka, to je nešto što doživljavate sada, a to predstavlja umetnost i sposobnost je to shvatiti. Ljudi po nekom nepisanom pravilu, sami sebe sabotiraju. Svako od nas je to iskusio. Nesvesno ili svesno radimo ono što nas sprečava da se osećamo spokojno i zadovoljno.

“Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva, i mnogi ne umeju da je nađu.“ – Duško Radović. Od rođenja istražujemo i upoznajemo svet oko sebe, na sebi svojstven način, određeno nam je da stičemo navike, razvijamo osobine ličnosti i u skladu sa tim se ponašamo, što znači da uvek možemo stati i sagledati situaciju iz nekog drugog ugla i promeniti pogled na svet, koji će nam doprineti da se osećamo bolje, za početak. I da se ne bismo probudili i žalili za propuštenim (što će se neminovno desiti, pošto napuštanje snova ostavlja trag koji ne bledi), akcija je neophodna. Neka to bude najmanji mogući korak, koji će napraviti razliku.

“…uviđanje koliko sveobuhvatno, koncentrisano sam uključena u neku aktivnost, uz isključenje svih ostalih. A razume se, čim sam uvidela, već sam prekinula svoj doživljaj, što znači da je vrhunac sreće bio za mnom. Kada jednom saznate kvalitet jednog momenta on je već prošao i uključili ste mišljenje, prosuđivanje – mozak u priču.“ – Dzenet Rejnvoter.

Žalimo za propuštenim prilikama u prošlosti ili samo za lepim vremenima koja su bila. Da li je to u ljudskoj prirodi, ili je neki paradoks koji je sve više prisutan u današnjem vremenu?  Koliko ćemo danas na ulici sresti ljude sa iskrenim osmehom na licu? Da li ćemo dobiti prave odgovore na pitanje „šta je zaista sreća?.” Živimo u današnjici u kojoj na jednoj tački kontinuma planiramo budućnost koja je sama po sebi nepredvidiva, koja na neki način donosi anksioznost (moranje i preveliko očekivanje), a na drugoj tački kontinuma analiziramo prošlost, koju ne možemo niti vratiti ni ispraviti, u tom toku prolazi vreme koje je satkano od sadašnjosti na veoma iskrivljen način.  Ono što je važno da stanemo na centru kontinuma koji predstavlja život i budimo logični i racionalni, koliko god je to moguće. Kada ovako ukratko sagledamo na koje sve načine trošimo energiju i sami sebe blokiramo, jasno je da smo u velikoj meri sami tvorci svog raspoloženja i pogleda na svet. Neaktivnost, linija manjeg otpora i različiti izgovori nam oduzimaju od kvalitetnijeg života koji bismo mogli da imamo. Dzon Lok engleski filozof navodi da je čovekov zadatak da bude srećan, to nam ukazuje da je mislio da ljudi nisu osuđeni da prihvate patnju kroz život, već da uživaju na pravi način u datom momentu. Sreću treba da tražimo u sebi i doživljavamo je kao intrapsihičku sposobnost smoregulacije. Prihvatanje postojećeg i nezahtevanje nemogućeg je prvi korak u susret ka osećanju sreće koje ima svoju vrednost ovde i sada, jer sreća je satkana u malim stvarima, ona nas okružuje a na nama je da je registrujemo i interpretiramo

Otuđenje kroz različite aspekte života, dovelo je do sve manje posvećenih trenutaka među ljudima, mirnih momenta u kojima zaista uživamo u sadašnjem trenutku. Setimo se da je sreća uvek sada i ovde i da se postiže neosuđujućim opažanjem sadašnjeg trenutka. Najveći broj ljudi veoma često propušta život živeći najmanje u sadašnjosti. Zato nikada nije kasno da probudite svoju svesnost i otkrijete puteve do pozitivnijih emocija, sreće i umanjenje napetosti koje sveobuhvatno utiče na naše psihofizičko zdravlje.