Snažna moć zagrljaja

 Autor Spic koji se bavio istražavanjem kako fizička bliskost u vidu zagrljaja, maženja i čuvanja, utiče na decu i na njihov kasniji razvoj,otkrio je da deca koja jedan duži period prožive bez neposrede nege, pokazuju znake nepovratnog propadanja i postaju neotporna na prvu bolest koja naiđe.

Srodne pojave moguće je posmatrati i kod odraslih, izloženih nedostatku stimulacije u vidu fizičke bliskosti sa drugim osobama. Erik Bern navodi da na biološkom planu emotivna i čulna oskudica verovatno dovode do organskih promena ili ih bar pospešuju. Ako retikularni aktivirajući sistem u mozgu nije dovoljno nadraživan telesnom stimulacijom, mogu uslediti degenerativne promene u nervnim ćelijama, makar i posedno. Što znači da je zagraljaj za biološki opstanak ljudskog organizma potreban poput unošenja hrane.Jedan iskren zagrljaj drage osobe (člana porodice, partnera ili prijatelja) može imati jako snažan uticaj na naše telo.

Istraživanja su pokazala da je zagrljaj vrlo učinkovit u lečenju raznih fizičkih i mentalnih bolesti (usamljenosti, depresije, anksioznosti i stresa).U studiji koja je sprovedena na Univerzitetu u Severnoj Karolini istraživači su otkrili da zagrljaji povećavaju nivo hormona “vezivanja” – oksitocina, smanjuju rizik od srčanih bolesti, snižavaju krvi pritisak i nivo stress hormona kortizola. Autor ovog istraživanja, psiholog dr. Karen Grewen je došla do zaključka da kada bi se zaljubljeni par zagrlio na 20 sekundi njihovo telo bi značajno povećalo nivo oksitocina, u međuvremenu, razina kortizola – hormona stresa se značajno smanjila. Podrška partnera se veže uz veće količine oksitocina kod muškaraca i žena.

Rezultati ovog istraživanje su takođe pokazali, da je i prijateljski zagrljaj zabeležio značajan porastnivoa oksitocina, ali ne kao kod zagraljaja partnera. Zagrljaji oslobađaju oksitocin, hormone koji tera ljude da se osećaju sigurno i koji snižava razine kortizola čime smanjuje stres, teskobu i usamljenost, a potvrđuje samo postojanje osobe kao važne u nečijem životu.

Zagrljaj je potpuno besplatan a ima neprocenljivu vrednost,pored prethodno navedenog, on gradi poverenje i pruža osećaj sigurnosti, što pomaže u otvorenoj i iskrenoj komunikaciji. Dugački zagrljaji podižu razine serotonina, hormona zaduženog za dobro raspoloženje i osećaj sreće. Zagrljaj jača imuni sistem, simulira timus žlezdu koja reguliše i dovodi u ravnotežu telesnu proizvodnju belih krvnih zrnaca.Grljenje opušta mišiće i napetost u telu i može ublažiti bol.

Psihološka istraživanja su pokazala da sun am potrebna najmanje četiri zagrljaja dnevno da bismo se održali, a dvanaest da bismo unapredili emocionalnu inteligenciju. Zagrljaji predstavljaju urođenu ljudsku potrebu. Kada se rodimo, prvo osetimo majčin topli zagrljaj, koji nas u detinjstvu štiti od strahova i bola. On je jedan od najlepših jezika ljubavi u kome su stopljena sva najnežnija osećanja. Zanimljivo je da nam je zimi potrebno više zagrljaja nego leti! Zbog manjka toplote i dnevne svetlosti, čula zimi „miruju“, pa je neophodno stimulisati ih što više, a ne postoji bolji način od zagrljaja. Grljenje je zimi obavezno! Realnost današnjeg doba je nažalost, nedostatak vremena, brz tempo života, sveo je dodir na minimum, umesto sreće i radosti, javljaju se nervoza i napetost, a zagrljaj sve to rešava. Zbog ovog problema nastali su besplatni zagrljaji na ulici, kako bi podigli svest ljudi o zanemarenosti zagrljaja koji je neophodan svakom od nas. Ideja o besplatnom zagrljaju potiče od Britanaca, koji se našao u situaciji da mu je zagrljaj bio preko potreban, ali nije imao koga da zagrli.

Izašao je na ulicu, napravio natpis „besplatan zagrljaj“ i nudio je zagrljaje potpunim strancima. U početku niko nije želeo da mu priđe, ali se ubrzo jedna žena odvažila i zagrlila ga. Ova ideja je prerasla u pokret koji je prihvaćen širom sveta, te je tako spovedena i u gradovima Srbije.

Ne gubite vreme, zagrlite što pre dragu osobu za bolji efekat zdravlja, za srećniji i lepši dan i potvrđivanje sopstvenog postojanja!

 Meri Stojković master psiholog