Koliko puta ste bili u prilici da procenite neku osobu na osnovu prve impresije, i da se pri istom prevarite?
Koliko puta ste bili u prilici da procenite neku osobu na osnovu prve impresije, i da se pri istom prevarite? Šta se u tom procesu zapravo dešava i kako se ta greška pri prvoj impresiji zove u psihologiji? Da li životno iskustvo igra ulogu pri proceni drugih?
Postavlja se niz pitanja, koja su sasvim opravdana, a možda nekima i ne toliko poznata.
Dobro poznati termin u psihologiji “halo efekat” opisuje se kao pristrasnost u opažanju drugih osoba, dok je “alo efekat” tendencija da na osnovu opšteg utiska o čoveku zaključujemo o njegovim specifičnim osobinama. Svi mi smo se ponekad našli u situaciji da na osnovu veoma malog broja informacija stvaramo čitavu sliku o nekoj osobi uopšte. Ukoliko se nekome to često dešava, onda zbog toga dolazi do crno-belog pogleda na ljude (predmete), drugim rečima ili ljude doživljava previše pozitivno ili previše negativno. Zbog halo efekta se dešavaju pogrešni izbori partnera, supružnika, prijatelja i drugih bliskih osoba u životu, zato što pojedinac bira osobu na osnovu banalnih stvari, na osnovu fizičkog izgleda (atraktivna osoba) pri čemu sam pripisuje i druge pozitivne osobine, poput samopouzdanja, inteligencije… dok se tokom vremena ne pokaže suprotno očekivanjima “prve impresije“.
Halo efekat je deo naše svakodnevnice i susrećemo se sa njim u različitim sferama života. Imamo priliku da se susrećemo i sa drugačijim kontekstom kada je u pitanju halo efekat, da osnovu jednog stava s kojim se ne slažemo, odmah donosimo sud da je u pitanju osoba uskih shvatanja, glupa, sebična, arogantna, neprijatna i loša u svakom pogledu. Stvar je u tome da je halo efekat svojstven svim ljudima i, nažalost, nikada ga ne možemo apsolutno eliminisati, čak i onda kada se podrobno informišemo o njemu. Neke teorije ličnosti sugerišu da zaključke o drugim osobama donosimo na osnovu relativno malog broja informacija i vidljivih karakteristika, bilo da su u pitanju fizički izgled ili odevanje.
Kad druga osoba uđe u naše opažajno polje, mi težimo da formiramo impresiju o osobi u celini, čak i kad su podaci vrlo oskudni, jer naš mentalni aparat ne trpi raspačanu impresiju. Naši površni sudovi o ljudima i brzopleto zaključivanje o karakternim crtama drugih samo su odraz osnovne tendencije opažanja ka organizovanju polja draži amogu puno da nas koštaju. Efekti prvog utiska pokazuju da je prva impresija o drugoj osobi naročito značajna za formiranje kasnijih stavova o toj osobi. Ono što je realno jeste da nam je potrebno vreme da bolje upoznamo neku osobu pre donošenja suda o njoj, kroz njene postupke u pojedinim situacijama (pozitivnim i negativnim) i na osnovu njenih stavova. Što više znamo o nekome, nakon izvesnog vremena formiramo čitav dijapazon impresija, na osnovu njenih crta ličnosti. Halo efekat se bazira na tome da mi nesvesno težimo da popunimo rupe u našem znanju, samo što podrobnim upoznavanjem osobe mi to činimo mnoštvom konkretnih informacija, a ne neopravdanim pretpostavkama. Ono što takođe treba naglasiti jeste da halo efekat nije greška mišljenja, već pristrasnost mišljenja.
Nadamo se ćete nakon čitanja ovog teksta razmisliti o ovoj temi, da ćete se zapitati da li ste u nekom momentu imali halo efekat, da će Vam pomoći da se suzdržite od brzopletih pretpostavki o nekom i da budete strpljivi u potrazi za još informacija pre nego što o nekom stvorite potpunu crnu ili belu sliku. Sve je u životu istraživanje, pa tako i procena drugih.
Meri Stojković master psiholog
Коментари
Постави коментар