Gubitak voljene/drage osobe

         Svako je doživeo iskustvo da neočekivano ili očekivano (usled duže bolesti) izgubi dragu osobu. Ono u šta možemo biti sigurni je da bez obzira da li je neko koga volimo naglo ili očekivano umro, period tugovanja je dug a patnja i bol su neminovni.

Osoba koja izgubi voljenu osobu nalazi se u stanje emocionalnog šoka, biva preplavljena očajem i dobija osećaj praznine u akutnoj fazi tugovanja, praznina je često praćena preokupiranošću slike umrle osobe, vraćanjem u prošlost u vezi sa njom. Svako od nas je individualno različit tako da će različito podneti suočavanje sa novonastalom situacijom. Kod nekog se patnja može manifestovati negiranjem i neprihvatanjem realnosti, potiskivanjem, uznemirenošću, nesanocom, odbijanjem hrane, socijalnom izolacijom, teškoćom u komunikaćiji. Ukoliko ovakva stanja traju mogu psihosomatski narušiti zdravlje pojedinca. Kada se kao posmatrači nađemo u takvoj situaciji ne možemo naći prave reči, jer za osobu koja je izgubila dragu osobu ne postoje reči utehe.

Ono što je neminovno je da će ta osoba prolaziti kroz različite faze (negiranja, gneva, preispitivanja, depresije i prihvatanja stvari). Tugovanje može da traje mesecima i godinama, ne postoje pravila, ni šeme, sve zavisi od osobe kako će se i na koji način nositi sa gubitkom drage osobe. 

Ne bih da kategorišem, pošto smatram da se gubitak ne može meriti ni po godinama starosti ni po tome šta nam je ta osoba, ali statistički podaci pokazuju da je gubitak deteta jedan od najstrašnijih događaja za porodicu, i da roditelji mogu tugovati celog života. Smrt supružnika je takođe veliki gubitak, kao i gubitak roditelja. Osobe vremenom nauče da žive sa tim.

Ono što je izvesno da i nakon akutnog tugovanja i burnih emocionalnih reakcija, voljena osoba se nikada ne zaboravlja. Živi u onima koji su je voleli dok god oni žive i u tom smislu osoba se ne zaboravlja jer se nesebično čuvaju uspomene i ljubav prema njoj.

Meri Stojković master psiholog